Genetski modifikovani organizmi (GMO) već odavno se prodaju na našim rafovima, dok potrošači ni danas ne znaju zašto je ta roba baš toliko opasna i treba li da je zaobilaze u širokom luku.

U Rusiji (i mnogim evropskim zemljama) nivo sadržaja GMO u proizvodima ograničen je do 0,9%. Stoga, budite sigurni da se i naša večera delimično sastoji od genetski modifikovanih proizvoda. Pitanje je: koliko bi trebalo da se plašimo GMO hrane?
 
Zašto su stvorili GMO
Stručnjaci za genetski inženjering ciljano su menjali genotipe biljaka, mikroorganizama i životinja – da bi poboljšali njihove osobine i kvalitete, poput kaloričnosti, plodnosti, brzog sazrevanja, otpornosti na štetočine, bolesti i vremenske uslove… Danas GMO biljke čine osam odsto svih useva na svetu. Vodeći proizvođači GMO jesu Kina, Indija, zemlje Južne Amerike, Brazil i Argentina, dok je norma GMO najniža u Evropi – 0,9%, (ovaj indeks u SAD nekad može iznositi i 10%!). Uzgred rečeno, GMO proizvodi bili su planirani samo kao hrana za siromašne zemlje Afrike. Međutim, na kraju su i te zemlje zabranile uvoz genetski modifikovanih proizvoda, bez obzira na to što nemaju nikakvu alternativnu hranu.
 
Kako GMO utiče na zdravlje?
Naučna istraživanja o uticaju GMO hrane na ljudski organizam nisu rađena, ali su zato vršena laboratorijska ispitivanja na pacovima. U poređenju s kontrolnom grupom, koja je jela prirodnu, običnu hranu, grupa sa GMO pacovima imala je 50% veću smrtnost mladunčadi (pacovi bi već došli na svet mrtvi, ili bi pak ubrzo uginuli). Druga generacija pacova hranjena GMO namirnicama uopšte nije imala potomstva! Zato se ne može potpuno zanemariti podatak da je odnedavno povećan broj porodica s dijagnozom „neplodnosti“ ili „uobičajenog pobačaja“ – i da je to povezano upravo s masovnom upotrebom GMO u prehrambenoj industriji.
Tako, modifikovana soja sadrži fiton, koji utiče na čovekov hormonski status. Proizvodi koji sadrže GMO mogu delovati i na mutaciju. Za posledicu aktivnosti stranih gena imamo stvorene strane proteine, koji remete funkcionisanje organizma. Dakle, nije sasvim jasno da li mutirani proteini izazivaju alergijske reakcije i metaboličke poremećaje. Ali sigurno je da u SAD – gde su proizvodi sa izmenjenom DNK veoma zastupljeni – od alergija pati više od 70,5% stanovništva. U Švedskoj pak, gde su takvi proizvodi strogo zabranjeni, takve probleme ima svega 7% njih.
Još treba napomenuti da otpornost na antibiotike, što se javlja u slučaju korišćenja GMO markerskih gena, može dovesti do medicinskih problema i nemogućnosti izlečenja mnogih opasnih oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je da se proizvođači ovakvih kultura (pšenice, soje, kukuruza…) uzdrže od korišćenja modifikovanog semena. Evropska unija je 2004. godine zabranila prodaju GMO proizvoda otpornih na antibiotike. U stvari, genetski inženjering ne koristi antibiotike koji se upotrebljavaju za lečenje ljudi, nego se modifikovani geni uzimaju od bakterija već postojećih u prirodi.

malisaveti

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Recepte od A do Š!
X Zatvori