Na Islandu su se roditelji angažovali, te sada njihova država ima najnižu stopu pijenja i pušenja među evropskim zemljama.

Island rešava krizu sa napijanjem tinejdžera angažovanjem roditelja i promovisanjem muzičkih i sportskih aktivnosti za učenike.

Svakog vikenda roditelji širom glavnog grada Rejkjavika kreću u dvočasovnu večernju patrolu svojim kvartom i proveravaju šta rade mladi: u 22h "roditeljske patrole" ulaze na

popularna mesta i muzika se isključuje. 

Usredsređena na lokalno učešće i promovisanje više muzičkih i sportskih opcija za studente, ta ostrvska država u severnom Atlantiku ukida tinejdžersku kulturu opijanja i pušenja.

Uz to, islandski tinejdžeri sada imaju jednu od najnižih stopa zloupotrebe opojnih droga u Evropi. 

Druge zemlje se priključuju, te Islandski centar za društvena istraživanja i analize, institut koji vodi taj projekat dve decenije, kaže da sada 100 lokalnih zajednica u 23 zemlje od

Finske do Čilea, savetuje o tome kako smanjiti zloupotrebu opojnih supstanci medju tinejdžerima.

"Ključ uspeha je stvaranje zdravih zajednica i na taj način i zdravih pojedinaca", rekla je Inga Dora Sigfusdotir, profesorka sociologije koja je osnovala rastući program "Omladina

Islanda", preimenovan u "Planeta omladine".

Tajna je, kaže ona, u tome da se mladi ljudi nečim bave i da se roditelji bave njima, a da ne razgovaraju mnogo samo o drogama ili alkoholu.

To je u oštroj suprotnosti s drugim programima za borbu protiv zavisnosti, koji tinejdžere pokušavaju da zadrže na školskim predavanjima, uz zastrašujuće oglase o pušenju i pijenju alkohola.

"Govoriti tinejdžerima da ne koriste drogu, može izazvati suprotnu reakciju: da iz znatiželje probaju", rekla je Sigfusdotir.

Ipak, bolje mogućnosti koštaju. Opštine, poput Rejkjavika, investirale su u sportske dvorane, muzičke škole i omladinske centre. Da bi programi postali široko dostupni,

roditeljima se nudi vaučer u vrednosti 500 dolara za sportske ili muzičke programe za njihovu decu. 

Egertson, kome je 46 godina, seća se da je ono što je bilo društveno prihvatljivo kada je on bio tinejdžer, sada skandalozno. 

Ali, s druge strane, sada je anksioznosti i simptoma depresije više nego ikada pre, naročito kod devojaka, gde se stopa udvostručila u poslednjih deset godina. 

"Vaping" je zamenio upotrebu duvana, a oko 40 odsto islandskih 16-godišnjaka je probalo "elektronske cigarete".

Istraživači kažu da se model prevencije u projektu "Planeta omladine" stalno razvija, jer se zasniva na godišnjim istraživanjima kako bi se otkrili trendovi i merila se efikasnost politike. 

Grupa roditelja koji patroliraju kroz četvrt Korar, u Rejkjaviku advokat, reklamni agent i diplomata, proverava da li su deca mladja od 12 godina kod kuće u 20.00 sati, a deca od

13 do 16 godina moraju kući u 22.00. Leti, kada je školski raspust, "policijski čas" je dva sata kasnije. 

"Ako su deca napolju kasno uveče, mi im to samo kažemo lepo i uljudno, i ona odu kućama", rekao je Heidar Atlason, veteran "roditeljske patrole".

Uostalom, deca se i na Islandu sada "više druže onlajn nego uživo, napolju", dodao je on.

malisaveti

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Recepte od A do Š!
X Zatvori